Istraživanja su pokazala da se pečenje u želucu koje se preko grudne kosti širi do jednjaka, uz vrlo neprijatan, kiseo ukus u grlu, javlja kod 40% obolelih od dijabetesa, što se najčešće povezuje s gojaznošću karakterističnom za tip 2.
Verovatno ne postoji osoba koja bar jednom nakon obilnog, teškog obroka nije osetila pečenje u želucu koje se preko grudne kosti širi do jednjaka, uz vrlo neprijatan, kiseo ukus u grlu. Tad obično kažemo “muči me kiselina”. Međutim, ako se takve tegobe javljaju redovno, s dužim ili kraćim prekidima, ponekad i noću, a praćene su bolom, kratkim dahom, podrigivanjem, pojačanim lučenjem pljuvačke, kašljem, promuklošću i otežanim gutanjem (osećajem “kugle u grlu”) – reč je o gastroezofagealnoj refluksnoj bolesti, poznatoj kao GERB.
Ovom oboljenju, koje u poslednjoj deceniji beleži ogroman rast, skloniji su muškarci stariji od 40 godina, pogotovo oni gojazni, kao i dijabetičari, kod kojih su, osim viška kilograma, glavni faktor rizika oštećenje nerava – neuropatija.
Kako nastaje GERB?
Kada hrana dospe u želudac, automatski se zatvara kružni mišić na njegovom vrhu kako bi se sprečilo vraćanje sadržaja u jednjak. Ukoliko dođe do slabljenja tog mišićnog prstena, hrana pomešana sa želudačnom kiselinom ulazi u jednjak izazivajući tegobe, koje s vremenom postaju sve intenzivnije i koje mogu uzrokovati teška oštećenja sluzokože, a posledično ozbiljne bolesti i poremećaje.
Šta je to gastropareza?
Istraživanja su pokazala da se GERB javlja kod 40% obolelih od dijabetesa, što se najčešće povezuje s gojaznošću karakterističnom za tip 2. Višak masnog tkiva na stomaku pritiska probavne organe i postepeno dovodi do labavljenja mišićnog prstena između jednjaka i želuca, a sličan učinak imaju i hemijska jedinjenja koja se izlučuju iz masnoća. Nezavisno od prekomerne telesne težine, GERB se u dijabetičara, bilo da su oboleli od tipa 1 ili tipa 2, javlja i usled hronične neuropatije, jedne od čestih komplikacija bolesti, koja se manifestuje propadanjem krvnih sudova uzrokujući slabiju ishranjenost perifernih nerava, čije funkcije bivaju znatno smanjene ili sasvim prestaju. Ovo oboljenje zahvata i digestivni trakt, a u tom slučaju naziva se gastropareza. Karakteriše ga usporeno pražnjenje želuca, koji, opterećen nesvarenom hranom, pritiska kružni mišić i opušta ga. Osim što može izazvati GERB, gastropareza ispoljava se i drugim simptomima, poput mučnine, povraćanja, slabljenja apetita i osećaja punoće u želucu.
PROČITAJTE I… Helikobakterija i dijabetes: Postoji li veza?
Kako se leči?
Terapija zavisi od težine oboljenja, pa je ponekad dovoljno promeniti način života (pre svega ishrane), ali u nekim slučajevima GERB zahteva dugotrajno, složenije lečenje. Kad je reč o medikamentima, koriste se antacidi (kalcijum-karbonat, magnezijum), koji kratkoročno neutrališu želudačnu kiselinu, zbog čega, ukoliko je stanje ozbiljnije, nisu naročito efikasni. Mnogo bolji učinak imaju takozvani blokatori histaminskih H2 receptora i inhibitori protonske pumpe (IPP), koji smanjuju lučenje hlorovodonične kiseline, a ponekad se – mada ređe, zbog rizičnih nuspojava – ordiniraju prokinetici, lekovi koji ubrzavaju pražnjenje želuca. Ukoliko terapija medikamentima ne daje rezultate, sprovodi se hirurško lečenje, dok se u slučaju suženja jednjaka usled oštećenja sluznice – primenjuje endoskopski zahvat.
VIŠE SAVETA NAĆI ĆETE U NOVOM BROJU MAGAZINA DIJABETES!
PRATITE NAS I NA FACEBOOKU: https://www.facebook.com/Magazin-Dijabetes
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
