Iako pojedine studije potkrepljuju takvu tezu, stručnjaci još ne mogu sa sigurnošću potvrditi povezanost između šećerne bolesti i mikroba koji uzrokuje čir na želucu
Naša stručna savetnica:
Mr sc. med. dr Vladislava Bulat,
specijalista interne medicine – gastroenterohepatolog,
„Euromedik”
Helikobakterija nastanjuje sluzokožu želuca ili dvanaestopalačnog creva skoro polovine svetskog stanovništva. No, s obzirom na to da se ovaj spiralni mikroorganizam u najvećem broju slučajeva ne odaje nikakvim simptomima, mnogi ljudi i ne znaju da im je zdravlje ugroženo. Naime, ovaj parazit, otporan na visoke temperature, može živeti vrlo dugo s veoma malo kiseonika, a opstaje čak i u izrazito kiseloj sredini. Upravo je helikobakterija najčešći okidač za pojavu čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu. Ranica na tim organima nastaje kad oslabi sluzokoža, koja služi kao štit od kiseline neophodne da se hrana normalno svari. Simptomi da je helikobakterija prisutna u njima neretko se javljaju tek nekoliko godina nakon što bakterija dospe u organizam.
Helikobakterija i dijabetes
Mada se povezanost između helikobakterije i dijabetesa ispituje već decenijama, stručnjaci to još ne mogu sa sigurnošću potvrditi – u svojim naučnim radovima ograđuju se tvrdnjama da je neophodno još istraživanja. Ipak, nekoliko dosadašnjih studija pokazalo je da prisustvo helikobakterije u želucu utiče na rezultat HbA1C testa, podižući nivo glikoziliranog hemoglobina u krvi, što je naročito izraženo kod gojaznih osoba. Pojedini stručnjaci tvrde da bi helikobakterija, s obzirom na te zaključke, mogla biti jedan od okidača za razvoj dijabetesa tipa 2 kod zdravih osoba, dok bi ljudima koji već imaju šećernu bolest mogla otežati kontrolu bolesti. Pritom, istraživači ističu da su dijabetičari podložniji napadu helikobakterije, te je veoma važno znati kako da se zaštitite od ovog mikroorganizma, kako da prepoznate njegovo prisustvo, ali i kako da se izborite s njim.
Prepoznajte problem
Iako nije jasno zašto, neki ljudi su otporniji na štetni uticaj helikobakterije, pa se dešava da ne osećaju nikakve simptome, čak i ako im je ovaj mikroorganizam godinama nastanjen u sluznici želuca. U slučaju da se tegobe jave, mogu obuhvatiti nadimanje, nelagodnost u stomaku, mučninu, gubitak apetita i često podrigivanje. S druge strane, ukoliko rezultat HbA1C testa nije zadovoljavajući a trudili ste se da šećer u krvi držite pod kontrolom, obavezno se testirajte na helikobakteriju. Nemojte odlagati javljanje lekaru ako se suočite s umorom koji ne prolazi i drugim znacima koji mogu ukazivati na ozbiljniju infekciju helikobakterijom. To mogu biti nizak krvni pritisak, dijareja, gorušica, povraćanje krvi, izrazito tamna stolica i neprijatan zadah. Važno je postaviti tačnu dijagnozu, jer nelečena helikobakterija u najtežim slučajevima može izazvati čak i kancer želuca.
Spremni za dijagnozu?
Najsigurniji način za dijagnostikovanje helikobakterije jeste gastroskopija. Ne paničite, nije strašno kao što možda zvuči. Reč je o endoskopskom pregledu, kojim se sonda kroz usta dovodi do želuca i dvanaestopalačnog creva. Tako se vide sve, čak i najsitnije promene na sluzokoži tih organa, a pritom se uzima i uzorak sluznice želuca, koji se potom šalje na laboratorijsku analizu. Celokupna procedura traje najviše dva minuta i potpuno je bezbolna – javljaju se samo blaga nelagoda i nagon na povraćanje, koji, uz adekvatan ritam disanja, ubrzo nestaje. Pritom, tokom gastroskopije možete disati potpuno normalno, kako na nos tako i na usta, a to je jedina sigurna metoda da se utvrdi prisustvo bakterije. Pored nje, mogu se primeniti i testovi krvi, stolice i izdisajni test, ali oni su daleko manje pouzdani.
Avantura zvana lečenje
Helikobakterija je veoma otporna na antibiotike, te stoga njeno lečenje nije jednostavno. U terapiji, koja obično traje dve nedelje, kombinuju se tri antibiotika i blokator vodonikove pumpe, koji sprečava lučenje želudačne kiseline. Četiri nedelje nakon završene terapije neophodno je ponovo uraditi test na helikobakteriju. Ukoliko rezultati pokažu da se i dalje nalazi u želucu, lečenje se mora ponoviti. Međutim, tada se obično koristi druga kombinacija antibiotika, jer je bakterija otporna na one već korišćene. Terapija se nekad ponavlja i po nekoliko puta jer ljudi ovu grupu lekova često koriste na svoju ruku u lečenju različitih infekcija, bez ikakve konsultacije s lekarom. Na taj način pomažu helikobakteriji – možda i ne znajući da se nastanila u njihovom želucu – da postane otporna na medikamente.
Probiotici – saveznici u terapiji
Korišćenje antibiotika u terapiji zahteva i obaveznu upotrebu probiotika tokom lečenja. Naime, iako mogu doprineti iskorenjivanju helikobakterije, antibiotici istrebljuju i dobre bakterije koje su nam neophodne za zdravu crevnu floru. Da biste održali taj balans, saveznika potražite u kefiru – ta mlečna prerađevina važi za jednog od najjačih prirodnih probiotika i preporučuje se u lečenju gastritisa i čira na želucu, pritom je izuzetno korisna za dijabetičare budući da doprinosi snižavanju šećera i masnoća u krvi, a odličan je saveznik i u mršavljenju – to je naročito važno za dijabetičare koji se muče s viškom kilograma. Pored kefira, možete piti i jogurt – on se najčešće preporučuje ljudima koji koriste antibiotike. No, imajte na umu da je, za razliku od mlečnih proizvoda, mleko na crnoj listi jer pospešuje lučenje želudačne kiseline.
Obratite pažnju na jelovnik
Dok pokušavate da se rešite helikobakterije, obavezno izbegavajte kiselu hranu. Naime, ona može biti okidač za pojačano lučenje kiseline u digestivnom traktu, što rezultira pogoršanjem infekcije. Pržena hrana i jela s roštilja, kao i jako začinjeni specijaliteti, takođe nisu poželjni u tanjiru, ali bi trebalo da jedete što više svežeg voća i povrća s niskim glikemijskim indeksom, kao i ribu, koju možete služiti s brokolijem – osim što povrće iz porodice krstašica staje na put helikobakteriji, brokoli je bogat hromom, koji je jedan od najboljih saveznika u terapiji dijabetesa. Naime, taj mineral smanjuje otpornost ćelija na insulin i stimuliše aktivnost insulinskih receptora, čime smanjuje rizik od hiperglikemije. Pritom, imajte na umu da treba izbegavati obilne obroke, naročito u večernjim satima, a posebno ako su spravljeni od industrijski prerađenih namirnica.
Foto: Thinkstock
VIŠE SAVETA NAĆI ĆETE U NOVOM BROJU MAGAZINA DIJABETES!
PRATITE NAS I NA FACEBOOKU: https://www.facebook.com/Magazin-Dijabetes
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
