U najvećem broju slučajeva – nizak nivo glukoze u krvi pre bi se mogao nazvati neprijatnošću nego ozbiljnim stanjem. Međutim, ako se prečesto ponavlja, simptomi se sve teže prepoznaju, te se stvari otimaju kontroli…
Hipoglikemijom se u medicini naziva ekstremno niska vrednost glukoze u krvi (ispod 3,00 mmol/l). A, prema zvaničnim svetskim statistikama, to je jedan od najčešćih problema povezanih s terapijom za insulin-zavisni dijabetes, mada se – doduše, u mnogo manjoj meri – sreće i kod obolelih koji se leče oralnim medikamentima.
U najvećem broju slučajeva javlja se u laganom obliku i biva uzrokovana prevelikom dozom lekova, nedovoljnim unosom hrane, preteranom ili neplaniranom fizičkom aktivnošću… a simptomi u vidu preznojavanja, tremora, lupanja srca, blage konfuzije i osećanja “vučje gladi” – vrlo se brzo otklanjaju konzumiranjem hrane s visokim sadržajem ugljenih hidrata. Dakle, hipoglikemija bi se pre mogla nazvati neprijatnim nego ozbiljnim stanjem, međutim, ukoliko se prečesto ponavlja – može izazvati teške posledice po zdravlje.
PROČITAJTE I… Lekovi i hipoglikemija
Kada telo zakaže…
Čim vrednost šećera u krvi opadne, aktivira se lučenje adrenalina, hormona stresa odgovornog za rane znakove upozorenja, međutim, u slučaju učestalih padova glukoze – organizam jednostavno zakazuje, tj. ne produkuje ga na vreme, usled čega izostaju signali za uzbunu. Oboleli u takvim situacijama može biti samo delimično svestan simptoma, kojih biva manje ili postaju drugačijeg intenziteta, a dešava se i da se pojavljuju u neuobičajenim oblicima, ili pak da se uopšte ne prepoznaju. Izostanak spoznaje o niskom nivou glukoze, karakterističan za skoro trećinu insulin-zavisnih bolesnika, čak pet puta povećava rizik od teškog oblika hipoglikemije, koja, iako sama po sebi retko ima fatalan ishod, ozbiljno ugrožava zdravlje..
PROČITAJTE I… Rešite nedoumice u vezi sa insulinom
Od pospanosti do kome
Pod teškom hipoglikemijom podrazumeva se stanje u kojem bolesnik nije sposoban da sam sebi pruži pomoć, to jest da unese u organizam namirnice koje će mu podići nivo glukoze u krvi. Prethode joj simptomi poput iznenadne pospanosti, glavobolje, obilnog znojenja s osećajem hladnoće, promene ponašanja, smetnji vida, bolova u stomaku i osećaja gladi, otežanog hoda, grčeva, konfuznih misli, epizoda bezrazložnog besa i potištenosti. Ukoliko se ne reaguje adekvatno, oboleli pada u dubok san ili u komu praćenu grčevima, a tad pomaže samo injekcija glukagona, hormona koji dovodi do brzog porasta glukoze u krvi ili infuzija rastvora glukoze.
Koliko je opasna hipoglikemija?
Teška hipoglikemija, sama po sebi, retko ima fatalan ishod, ali zato su, kako pokazuju istraživanja koja se poslednjih godina intenzivno sprovode na klinikama širom sveta, njene posledice mnogo opasnije nego što se ranije mislilo. Nizak nivo glukoze u krvi nanosi veliku štetu centralnom i perifernom nervnom sistemu, kojem je glukoza osnovno “pogonsko gorivo”, kao i srcu, krvnim sudovima, bubrezima i očima, dok je, ukoliko se javi u trudnoći, rizičan i za majku i za plod. Opasnost, nažalost, vreba i u svakodnevnom životu: saobraćajni udesi uzrokovani neki od simptoma hipoglikemije (pospanost, gubitak svesti, promena ponašanja) nisu retkost, kao ni povrede izazvane padovima.
VIŠE SAVETA NAĆI ĆETE U NOVOM BROJU MAGAZINA DIJABETES!
PRATITE NAS I NA FACEBOOKU: https://www.facebook.com/Magazin-Dijabetes
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
