”Puna sam energije, nemam nikakve bolove, lepo spavam i imam idealnu težinu – 57 kilograma! Uspešno kontrolišem dijabetes, zadovoljna sam svojim zdravljem, a bogami i izgledom”, kaže naša sagovornica Dragana Manić iz Beograda.
Skoro devetnaest godina trajala je Draganina borba da normalizuje vrednosti šećera u krvi. Početno zanemarivanje simptoma, često vraćanje lošim navikama i mnogo stresa bili su presudni da šećer sa 5,6 skoči na čak 22! Prolazila je golgotu. A onda je, sasvim slučajno, na internetu otkrila hronoishranu i uspela da, za samo deset dana, normalizuje nivo šećera u krvi!
Da nešto nije u redu s vrednostima šećera u krvi, pedesetpetogodišnja Dragana Manić iz Beograda otkrila je pre devetnaest godina, dok je sređivala svoju medicinsku dokumentaciju.
”Listajući nalaze krvi primetila sam da mi je šećer uvek bio iznad normalnih vrednosti, a tokom dve trudnoće i znatno iznad referentnih vrednosti. Bilo mi je čudno zbog čega mi lekari nikada nisu skrenuli pažnju na to. Iako sam se osećala dobro, htela sam da prekontrolišem svoje zdravlje. Lekar me je uputio na OGTT test – test opterećenja glukozom. Kada su stigli rezultati, videla sam da prva vrednost šećera u krvi (natašte) iznosi 5,6, koliko je iznosila i nakon tri sata. Priloženi grafikon me nije mnogo interesovao i nisam ga razumela. Kao laik, zaključila sam da je sve u redu i tek nakon dva meseca odnela sam rezultate svom lekaru, priseća se Dragana momenta kad je i saznala da boluje od dijabetesa tipa dva. Lekar mi je objasnio da parametri u grafikonu pokazuju da moj pankeras ne luči dovoljno insulina i da je normalna vrednost šećera u krvi nakon sat 7,8, dok je kod mene ta vrednost bila 12. Uputio me je kod endokrinologa, koji mi je odmah uradio sve potrebne preglede i analize. Propisao mi je dijetu za dijabetičare i ukazao na važnost fizičke aktivnosti. Dobila sam potrebnu edukaciju vezanu za moju bolest. Godinu dana sam se u potpunosti svega pridržavala, pa je i vrednost šećera bila dobra.”
Povratak lošim navikama
U Draganinom životu su se, međutim, desile neočekivane promene, zbog kojih je prestala da misli na svoje zdravlje. Vratila se starim, lošim navikama u ishrani.
”Visok šećer me nije boleo, pa sam malo-pomalo prestala da mislim na bolest. Ponovo sam počela da preskačem doručak, odlažući prvi obrok sve do poslepodneva, kada bih se vratila kući s posla. Do uveče bih stalno nešto grickala, a onda bih i po nekoliko puta večerala. Dešavalo mi se da ustanem u dva noću i jedem. Sve ovo me je dovelo u začarani krug: prejedanje pa pad šećera, koji se manifestovao drhtanjem i neobuzdanom potrebom za hranom. Osećala sam se loše. Danju sam bila troma, pospana, noću sam osećala užasne bolove u nogama, mučila me je nesanica, mokrila sam nekada i na 20 minuta. Usta su mi bila suva, bila sam stalno žedna. Javila se i neka čudna alergija, ogromni plikovi po rukama, nogama i grudima. Svrab je bio neizdrživ. Takođe, činilo mi se kao da imam i ginekološku infekciju, osećala sam peckanje i svrab. Moja težina u tom momentu je iznosila 87 kilograma, čak 30 kilograma više od optimalne!”
