Prihvatanje bolesti često prate poricanje, stid, anksioznost, potištenost i strah. Evo kako da se izborite s ovim, vrlo neprijatnim emocijama.
„Kad mi je pre šesnaest godina dijagnostikovan dijabetes tipa 2, bilo me je sramota da to ikome kažem“, reči su Jelene K., 38-osmogodišnje nastavnice iz Beograda „Iako mi je na neki način laknulo što sam najzad dobila objašnjenje za hronični umor, plašila sam se da će drugi misliti da sam sama kriva što sam dobila dijabetes. Ni lekar mi nije bio od velike pomoći, jer je malo toga znao o dijabetesu tipa 2. Rekao mi je da ne jedem ništa što sadrži šećer. Kupovina hrane u supermarketu pokazala se podjednako stresnom, jer sam, čitajući sastojke, shvatila da šećera ima u gotovo svim namirnicama. Nisam znala šta da radim.“
Dijabetes tipa 2: Dijagnoza
Saznanje da imate dijabetes tipa 2 u potpunosti menja život – i svakako je dramatičan trenutak. Potpuno je normalno da se osećate potreseno i da tugujete za prethodnim, bezbrižnim načinom života. Držanje šećerne bolesti pod kontrolom ponekad može biti teško, iscrpljujuće i stresno.
Usput ćete verovatno shvatiti da su vam potrebni određeni strateški pristupi kako biste se izneli sa sledećim emocijama:
Anksioznost
Istraživanja sprovedena pri Američkom centru za kontrolu i prevenciju oboljenja ukazuju na to da su ljudi s dijabetesom za 20% podložniji anksioznosti od ostalih. Briga o novonastaloj zdravstvenoj situaciji izaziva stresnu reakciju, a povišeni nivoi hormona stresa, kortizola i adrenalina, negativno utiču na sve aspekte zdravlja – od nivoa glukoze u krvi do veće podložnosti virusnim infekcijama.
Kako da pomognete sebi?
– Usporite!
Udahnite duboko i izdahnite dok brojite do tri. Recite sebi: „Sada je sve u redu.“
– Pojačajte samosvest.
Kad budnim čulima učestvujete u svom okruženju, to jest kad više pažnje posvećujete onom što vidite, čujete i osetite – prestajete da brinete o prošlosti i budućnosti. Istraživanja pokazuju da je nivo glukoze u krvi stabilniji kod samosvesnijih ljudi.
– Redovno jedite.
Preskakanje obroka izaziva nagle promene nivoa šećera u krvi, što doprinosi anksioznosti.
– Meditirajte svakog dana
Prenesite smirenost meditacije na ostatak dana ili večeri.
– Krećite se
Vežbanje će vam pomoći da se oslobodite hormona stresa. Probajte šetnju ili brzo hodanje, jogu, plivanje ili timski sport. Posebno korisnim pokazao se program vežbanja HIIT (high intensity interval training), gde se intenzivno vežbanje smenjuje s kratkim periodima odmora. Ovaj vid treninga oslobađa od napetosti i stresa.
Foto: Guliver/Thinkstock
Potištenost
„Čemu sav trud, kad mi je zdravlje ionako uništeno“, misao je koja se često vrzma po glavi mnogih kad saznaju da imaju dijabetes tipa 2. Nažalost, uznemirenost, stres i osećaj beznađa izazivaju lučenje hemijskih jedinjenja koja pojačavaju i nastavljaju takvo raspoloženje i stanje uma. Drugim rečima, što se više prepuštate crnim mislima, osećaćete se sve lošije.
Kako da pomognete sebi?
– Očekujte samo najbolje
Očekujte najbolje od života i ljudi – i primetićete da sa svakim novim danom saznajete mnogo dobrih i lepih stvari.
– Pohvalite sebe za trud
Zapišite šta sve radite dobro većinu vremena (zdrava večera i odlazak u šetnju nekoliko puta sedmično, na primer). Osvrnite se na ono što ste postigli i isplanirajte još nekoliko zdravih koraka, kako biste stekli jasnu sliku o tome koliko svojim zalaganjem doprinosite boljem zdravlju i lepšem životu.
– Vodite dnevnik zahvalnosti
Svakodnevno zapisujte na čemu ste sve zahvalni – to će vas osloboditi stresa, napetosti i depresivnog raspoloženja, te učiniti da se osećate optimističnije i spokojnije, navodi se u rezultatima istraživanja sprovedenog pri Univerzitetu Kalifornije.
PROČITAJTE I…Kad sve krene nizbrdo…
– Uživajte u onom što vas čini srećnim
Posmatrajte zalazak sunca, ispričajte vic ili zagrlite osobu koju volite. Kad god uživate u nečemu što vas čini srećnim, zadovoljnim i motivisanim, jačate pozitivne neuronske puteve u mozgu. Što se češće osećate zadovoljno i srećno, to će staze negativnih mreža u mozgu postajati slabije, a staze optimizma jače.
„Kad osetim da mi ponestaje snage i vedrine, i da me stalno uzimanje lekova, proveravanje nivoa šećera u krvi i odlasci lekaru i savetniku počinju praviti nervoznom i podložnom crnim mislima – utehu i snagu potražim u porodici i prijateljima“, kaže Jelena. „Negativne misli sasecam u startu, u čemu mi pomažu prijatne aktivnosti s najdražima, telefonski razgovor s najboljom prijateljicom, šetnja, dobar film ili odlazak na masažu. To svaki put deluje!“
….
VIŠE SAVETA NAĆI ĆETE U NOVOM BROJU MAGAZINA DIJABETES!
PRATITE NAS I NA FACEBOOKU: https://www.facebook.com/Magazin-Dijabetes
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
