”Odlučila sam da studiram medicinu, zbog svoje doktorke Vere, koja mi je veliki uzor u svemu”, rekla je Marija Ožegović koja ima dijabetes skoro od rođenja
Mada pristojnost nalaže da lični utisak ostavimo po strani, priču o Mariji Ožegović (12), odličnoj učenici OŠ “Ćirilo i Metodije”, ne možemo početi a da ne kažemo da odavno nismo sreli devojčicu poput nje: pametna, komunikativna, preslatka, druželjubiva, vedra i nasmejana…Iako je završila tek peti razred, Marija već sada zna da će jednog dana studirati medicinu i postati endokrinolog, baš kao i njena omiljena doktorka Vera.
Marija, inače, ima dijabetes. Skoro pa ceo život, budući da ga je dobila s jedanaest meseci. O tome, kao i o svemu ostalom, priča otvoreno, na momente zvuči vrlo odraslo, odlučna u nameri da živi normalno, poput većine svojih vršnjaka.
Odmalena sam znala da imam dijabetes
Dijabetes sam dobila s jedanaest meseci. U četvrtoj godini sam naučila da merim šećer, a u šestoj da dajem sebi insulin. Nikada mi nije bilo teško da radim to, samo sam ponekad brinula kako će ljudi oko mene reagovati. Ko ne zna da imam dijabetes i da dajem sebi insulin – mogao bi i da se uplaši. Ja se nikada nisam uplašila! Odrasla sam sa saznanjem da imam dijabetes. Mama i tata to nikada nisu krili, a otkad pamtim – mnogo su se trudili.
Ranije, kad sam bila mala, koristila sam penove, a obroci su bili u tačno određeno vreme; doručak kad se probudim, užina u 10 sati, ručak u 14, užina u 16.30, večera u 20, i još jedna užina u 22 sata. Otkad imam insulinsku pumpu, sve je mnogo lakše. Koristim je već godinu dana i nikud ne idem bez nje. Mama je saznala za pumpu u “Plavom krugu” i pitala me želim li da je isprobam…
…
OSTATAK TEKSTA PROČITAJTE U #14 MAGAZINA “DIABETIKA”
