Šest važnih koraka koje treba da uključite u svoj dnevni plan kontrole bolesti, po savetu priznatih svetskih stručnjaka. Neki od njih će vas iznenaditi!
Svako telo reaguje drugačije
Nivo šećera u krvi zavisi od hrane koju onosimo u organizam, stresnih situiacija kojima smo izloženi, opšteg zdravstvenog stabnja, hormonalnog statusa i količline fizičke aktivnosti. Stoga su i saveti za bolju kontrolu glikemije najčešće vrlo individualni. Ipak, strategija koju vam predlažemo, sigurno će vam pomoći da ustanovite na koji način možete izbeći nagle promene nivoa šećera u krvi.
Kako postići dobar HbA1c?
Sve osobe koje imaju dijabetes tip 2 znaju da postoje načini da se izbegnu eventualne komplikacije, a oni podrazumevaju, između ostalih, održavanje težine u granicama normalnih vrednosti i zdravu ishranu, zasnovanu na raznovrsnom voću i povrću. Doktor Ričard Sigel, endokrinolog i direktor Odeljenja za dijabetes u medicinskom centru Tafts u Bostonu, ističe da je podjednako važno birati namirnice i porcije kojima se izbegava nagli skok nivoa glukoze u krvi posle obroka i užina.
„Nivo šećera u krvi uglavnom je najviši neposredno posle obroka. U poređenju s rezultatima merenja glukoze između obroka, visoka glikemija posle obroka povezuje se s velikim promenama u vrednostima glukoze u krvi koje negativnu utiču na endotel, odnosno sloj epitelnih ćelija kojima su obloženi krvni sudovi, što dalje utiče na razvoj kardiovaskularnih oboljenja“, objašnjava dr Sigel.
Da biste postigli HbA1c vrednost manju od 7%, što je ciljana vrednost za odrasle s dijabetesom (izuzimajući trudnice), nivo šećera u krvi ne treba da prelazi 5,5 mmol/L većinu vremena tokom dana, uključujući i vreme odmah posle obroka.
Kako sprečiti nagli skok šećera
To i nije tako teško za ostvariti kao što se na prvi pogled čini. Zapravo se radi samo o dobro osmišljenoj strategiji koja se sastoji iz nekoliko koraka.
1. Otkrijte „svoje brojke“
Izmerite nivo glukoze u krvi neposredno pre obroka, a zatim dva sata od trenutka kad ste počeli da jedete . Razlika u dobijenim vrednostima pokazaće vam kako hrana koju ste pojeli utiče na nivo šećera u krvi. Ponovite merenje narednog dana, posle istog obroka, ali probajte s manjom porcijom ili samo manjom količinom ugljenih hidrata, da biste videli na koji način možete da postignete bolje vrednosti šećera posle obroka. Kad uporedite više dobijenih rezultata, lakše ćete shvatiti koja hrana kako utiče na nivo glukoze u krvi.
PROČITAJTE I… Uz redovno merenje lakše do ciljanih vrednosti
2. Menjajte vreme merenja
Može se desiti da su vam rezultati merenja dva sata posle obroka u redu, ali dugoročni nivo, HbA1c rezultati, ipak povišeni. U tom slučaju, menjajte vreme provere šećera u krvi. „Svaka hrana različito utiče na nivo glukoze u krvi“, objašnjava dr Sigel. „Namirnice bogate ugljenim hidratima prouzrokovaće brz skok šećera u krvi,za razliku od, na primer, namirnica bogatih mastima. Ako merite uvek u isto vreme posle obroka, možda propuštate trenutak kad je šećer najviši.“
3. Za doručak jedite manje ugljenih hidrata
Najveći porast nivoa glukoze u krvi dešava se posle doručka, pa je preporučljivo da za taj obrok ne unosite mnogo ugljenih hidrata. Ujutru je uglavnom povišena rezistentnost na insulin, što se dovodi u vezu s činjenicom da se hormoni stresa, uključujući i hormon rasta i kortizol, više luče u ranim jutarnjim satima. Povećan unos proteina, a manji unos ugljenih hidrata za doručak, pokazao se kao dobar način za postizanje ciljanih vrednosti glukoze u krvi posle obroka. Najjednostavniji tip obroka kojim ćete to postići jesu dva jajeta s grilovanim pečurkama i kriškom hleba.
VIŠE SAVETA NAĆI ĆETE U NOVOM BROJU MAGAZINA DIJABETES!
PRATITE NAS I NA FACEBOOKU: https://www.facebook.com/Magazin-Dijabetes
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
