Kada je reč o uspešnoj regulaciji bolesti, svaki dijabetičar i iskusni endokrinolog znaju da stvari nikada nisu crno-bele. Osim opšteg vodiča i preporuka za sprovođenje idealne kontrole, ljudi i životne okolnosti često nisu savršeni i to se neminovno odražava na glikoregulaciju. Zbog toga svaki dijabetičar, endokrinolog i edukator za dijabetes treba da gaji realna očekivanja. Zapravo, nakon što vam predočimo najčešće ponavljane savete za dijabetičare, ali korigovane u skladu s novim naučnim saznanjima, verovatno ćete se iznenaditi u kojoj je meri kontrola ove bolesti fleksibilna.
Najbolji vid ishrane
U prošlosti su dijabetičari, prema preporukama lekara, sprovodili plan ishrane zasnovan na listi zamenskih namirnica. Koji je princip takve ishrane? Nutritivno slične namirnice su grupisane u kategorije – ugljeni hidrati, masti i proteini – a potom i u potkategorije, kao što su meso, voće i skrobne namirnice. Svaka namirnica s liste određene potkategorije može da se zameni ostalima sa iste liste. To znači da je moguće zameniti 100 g kukuruza četvrtinom bageta. Takođe, prema ovoj listi, možete jesti ”neutralne namirnice” (sa 5 g ugljenih hidrata (ili manje) i manje od 20 kalorija) koliko god često želite, bez bojazni od porasta nivoa glukoze u krvi. Danas se lista zamenskih namirnica ređe preporučuje dijabetičarima kao tip ishrane, a mnogo češće savetuje se princip zbrajanja ugljenih hidrata, zbog preciznijeg doziranja insulina. Pored toga, metoda merenja porcija jednostavnija je za sprovođenje, a ona podrazumeva popunjavanje tanjira (prečnik 23 cm) namirnicama iz određenih grupa u preciznoj razmeri. Na primer, na tanjiru treba da se nađe ¼ posnih proteina, ¼ žitarica ili skrobnih namirnica, ½ neskrobnog povrća, kao i dodatak (pored tanjira) koji treba da čine porcija voća i posnih mlečnih proizvoda. Ovakav sistem izbora hrane pruža dijabetičarima veću slobodu u planiranju obroka nego sistem zamenskih namirnica. No, da li to znači da treba da odustanete od principa ishrane koji ste dosad sprovodili? Odgovor je jednostavan. Ukoliko tip ishrane kojeg se držite ne narušava glikoregulaciju, objektivno ne postoji potreba da ga menjate.
Zbrajanje ugljenih hidrata
Kada kalkulišete količinu ugljenih hidrata, polovinu totalne sume treba da čine biljna vlakna.
Istina: Nekim ljudima, koji koriste napredni sistem zbrajanja ugljenih hidrata, ovaj sistem pokazao se kao koristan. No, to ne mora da bude opšte pravilo za dijabetičare. Lično iskustvo je najvažniji pokazatelj i potvrda delotvornosti nekog pravila, posebno kad je reč o regulaciji dijabetesa. Neki dijabetičari uspešno kontrolišu nivo glukoze u krvi tako što koriste odnos insulina i ugljenih hidrata ili računaju količinu masti ili biljnih vlakana u ishrani. Ukoliko primenjujete napredni sistem zbrajanja ugljenih hidrata, onda verovatno oduzimate polovinu od ukupne količine (u gramima) za biljna vlakna, uz uslov da namirnica sadrži 5 g (ili više) biljnih vlakana u porciji. Na primer, za proizvod sa 25 g ugljenih hidrata i 8 g biljnih vlakana izračunaćete 21 g ugljenih hidrata. Za osobe koje nisu na insulinskoj terapiji, ili ne određuju količinu ugljenih hidrata toliko precizno, izračunavanje samo ukupnih grama ugljenih hidrata potpuno je OK.
VIŠE SAVETA NAĆI ĆETE U NOVOM BROJU MAGAZINA DIJABETES!
PRATITE NAS I NA FACEBOOKU: https://www.facebook.com/Magazin-Dijabetes
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
