Možda vama – ili vašim dragim osobama – treba malo podsticaja da se izduvaju „šlaufi“ oko struka. Uz stručna objašnjenja koja nudimo u nastavku teksta, sigurni smo da će mršavljenje biti brže i lakše.
Suočimo se s istinom – održavanje dijabetesa pod kontrolom mnogo je teže uz višak kilograma. A ako se taj višak nagomilao najviše oko struka, povećava se rizik od visokog krvnog pritiska, srčanog i moždanog udara. Zato je sada pravo i najbolje vreme da krenete u akciju eliminisanja naslaga na stomaku.
Zašto je salo na stomaku loše?
Postoje dve vrste stomačnih masti – potkožne i visceralne (unutrašnje). Potkožna je ona koju vidite i možete da opipate i prstima zahvatite. Iako nije lepa, uglavnom je bezopasna. Visceralna, odnosno unutrašnja mast, s druge strane, ne može se videti, ali je veoma opasna. Iz nje se neprestano luče masne kiseline u krvotok, što može dovesti do masne jetru, povišenog nivoa glukoze, koja potom odlazi u beta ćelije u pankreasu, zadužene za lučenje insulina, i oštećuje ih. Ova mast takođe proizvodi štetna hemijska jedinjenja koja podstiču upalne procese. Sve ove pojave povezane su sa stanjima kao što su dijabetes i bolesti srca i srčanih organa, slab imunitet i disfunkcionalnost unutrašnjih organa.
PROČITAJTE I… 8 lakih načina da smršate
Foto: Guliver/Thinkstock
Otkud salo na stomaku?
Istina je da su neki ljudi lakše goje u predelu stomaka, naročito muškarci i žene posle menopauze, ali dve su stvari koje doprinose taloženju masnih naslaga u ovom delu tela – nedovoljna fizička aktivnost i previše hrane. Određeni lekovi mogu da doprinesu gojenju u predelu struka i stomaka , kao i povišen nivo kortizola, hormona stresa, koji podstiče organizam da skladišti energiju u vidu visceralnih masti. Na povišen nivo kortizola utiču manjak (kvalitetnog) sna, stres, depresija i pušenje, pa je potrebno delovati na sve ove faktore u cilju smanjenja visceralnih masti.
Kako da ga se rešite?
Dobra je vest što se ovog sala možete rešiti i bez velikih promena životnih navika. Dovoljne su male izmene u ishrani i ciljane fizičke aktivnosti, čime ćete istovremeno bolje kontrolisati dijabetes. Prvi korak je svakako razgovor i konsultacija sa svojim lekarom i savetnikom, jer ćete od njih dobiti neophodne informacije kako da počnete i šta da radite.
Manje stresa, manje kilograma
Činjenice: Svak put kad smo izloženi stresu, u telu se luče adrenalin i kortizol, dva hormona koja mozgu šalju signal gladi i skladištenja masti kao rezervne energije. Ova mast se skladišti uglavnom u masnim ćelijama oko stomaka, jer su one najosetljivije na receptore hormona stresa. Srećom, uz male promene životnih navika, lako ćete kontrolisati nivo stresa:
Istraživanja s Univerziteta u Ročesteru otkrivaju da je pauza od 20 minuta u prirodi dnevno dovoljna da osetimo veći priliv energije i jaču želju za životom, što direktno i pozitivno utiče na zdravlje i osećaj zadovoljstva. Premda naučna istraživanja navode na zaključak da smo prirodno predodređeni da tražimo loše strane u svemu, moguće je pobediti ove sklonosti ako se potrudite da u svemu gledate lepo. To je zapravo lakše nego što na prvi pogled izgleda, a u to ćete se uveriti ako počnete da zapisujete ili s bliskom osobom delite sva lepa iskustva koja ste tokom dana imali.
VIŠE SAVETA NAĆI ĆETE U NOVOM BROJU MAGAZINA DIJABETES!
PRATITE NAS I NA FACEBOOKU: https://www.facebook.com/Magazin-Dijabetes
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
