Zbog trenutne epidemiološke situacije i opasnosti od zaražavanja koronavirusom, mnogo više vremena provodimo u kući. Manje smo aktivni, više jedemo, a sve to može rezultovati pojavom ozbiljnih zdravstvenih komplikacija. Život u uslovima pandemije loše se odražava na liniju i zdravlje. Treba misliti i o tome…
Dok čekamo na vakcinu koja će nas postepeno vratiti u normalne životne tokove, prinuđeni smo da i dalje poštujemo epidemiološke mere i ograničenja koja smanjuju rizik od infekcije korona virusom. Pre svega da izbegavamo kontakte sa drugim ljudima i kretanje, a time naš način života sve više postaje pasivan. Kada na to dodamo vreme novogodišnjih praznika i slava, preterano uživanje u hrani u kombinaciji sa sedentarnim načinom života, rezultat je dobijanje u telesnoj težini. Novonastale životne okolnosti su alarmantne za već gojazne osobe i one sa kardiovaskularnim problemima i dijabetesom. Upravo ova grupa pacijenata najčešće ima težu kliničku sliku, sa češćim smrtnim ishodom nakon zaražavanja korona virusom. Veliki procenat ovih pacijenata završava na asistiranoj ventilaciji usled upale pluća i iznenadnog pogoršanja disajne funkcije, kao posledice citokinske oluje, preteranog i neretko fatalnog imunološkog odgovora na kovid infekciju.
DIJABETES 2 I GOJAZNOST – FATALAN SPOJ ZA SRCE
Poslednju deceniju smo svedoci ekspanzije tipa 2 dijabetesa u svetu. Na osnovu statističkih podataka, procenjuje se da u Srbiji ima oko 710.000 dijabetičara od toga 90% sa tipom 2, koji smo ranije nazivali „staračkim“ . Nažalost , u novije vreme sve više ga dijagnostikujemo kod mlađih osoba, čak i dece školskog uzrasta. Uzrok je insulinska rezistencija usled gojaznosti i loših životnih navika, što uz povišen nivo masnoća u krvi i hipertenziju dovodi do razvoja koronarne bolesti.
REVOLUCINARNA SVEOBUHVATNA TERAPIJA U PRAVO VREME
Doskorašnji koncept lečenja dijabetesa tip 2 podrazumevao je striktnu kontrolu šećera u krvi uz posledične česte hipoglikemije i povećan broj kardiovaskularnih uzroka smrti. Najnovija generacija antidijabetika predstavlja revoluconarni terapijski iskorak, jer, osim što regulišu nivo glukoze u krvi, oni istovremeno preveniraju pojavu kardiovaskularnih komplikacija i redukuju višak kilograma, bez rizika od padova šećera. O tome smo razgovarali sa dr Violetom Ćulafić Vojinović, specijalistom endokrinologije u Opštoj bolnici Euromedik iz Beograda.
– Lekovi iz grupe GLP 1 RA ispunjavaju sve zahteve savremenog koncepta lečenja dijabetesa. Snižavaju HbA1c za 1,8%, utiču na smanjenje arterijskog pritiska, nivoa ukupnog i LDL holesterola, redukuju telesnu težinu.– naglašava dr Ćulafić.
Kako ti lekovi tačno deluju?
– GLP 1 RA pripadaju grupi inkretina, hormona koje luči sluznica creva nakon unosa hrane bogate ugljenim hidratima. Oni podstiču lučenje insulina iz pankreasa i time snižavaju nivo šećera u krvi. Istovremeno deluju na želudac, usporavajući njegovo pražnjenje, što povećava osećaj sitosti. Preko receptora u mozgu smanjuju apetit. Međutim, kod osoba koje imaju dijabetes ovaj prirodni mehanizam ne funkcioniše adekvatno i posledično dolazi do naglih skokova šećera posle jela, povećanog apetita, i dobijanja u težini. GLP 1 RA su inovativni lekovi koji ponovo uspostavljaju funkciju inkretina narušenu kod dijabetičara.
Kakvi su efekti ove terapije na srce i višak kilograma?
– Rezultati kliničkih studija pokazuju da ovi lekovi, tokom 40 nedelja terapije, dovode do prosečnog gubitka u telesnoj težini od 6,5 kg, uz smanjenje pojasne gojaznosti. Takođe, GLP 1 RA novije generacije pokazuju nesumnjivu efikasnost u sprečavanju razvoja kardiovaskularnih oboljenja. Prevashodno, ostvaruju pozitivan učinak na prevenciju ateroskleroze, smanjujući tako rizik od infarkta srca, šloga i smrtnog ishoda kao posledice koronarne bolesti.
Kako se uzimaju takvi lekovi?
GLP 1 RA novije generacije se, umesto svakodnevno, doziraju jednom nedeljno kao potkožna injekcija. Formulacija leka je takva da ga pacijent može samostalno davati. Smatraju se najpotentnijim antidijabeticima posle insulina. Po poslednjim preporukama nalaze se odmah posle metformina, sa kojim se najčešće kombinuju, ali se mogu davati i kao monoterapija kod pacijenata koji ne tolerišu metformin. Terapija su izbora kod pacijenata sa koronarnom bolešću koja je prisutna u čak 60 % bolesnika sa tipom 2 dijabetesa.
Da li pacijent mora da se pridržava nekih posebnih režima, načina života (dijeta, vežbanje)?
Treba imati na umu da je, uprkos pozitivnom učinku ovakvih lekova na telesnu težinu, neophodno da pacijenti i dalje strogo vode računa o ishrani i redovno vežbaju bar pola sata dnevno.
Hoće li obolelima od dijabetesa u Srbiji takvi lekovi biti dostupni na recept?
Iskreno se nadam, naročito nakon nedavne najave direktorke Republičkog fonda za zdravstvenu zaštitu da će u kratkom roku biti uvedeni novi inovativni lekovi u terapiji dijabetesa. Dugoročno gledano lečenje komplikacija dijabetesa je mnogo veće finansijsko opterećenje za zdravstveni sistem nego ulaganje u savremenu terapiju i sprečavanje nastanka neželjenih sistemskih manifestacija šećerne bolesti.
Foto: privatna arhiva
