Istraživanja su pokazala da brzava metabolizam, stabilizuje nivo šećera u krvi i poboljšava crevnu floru, preventivno deluje na gojenje i dalje napredovanje dijabetesa tip 2. Ipak, budite oprezni s količinama.
U poslednje vreme servira nam se dosta zbunjujućih i oprečnih stavova o ugljenim hidratima. Jedni stručnjaci nam savetuju da ih izbegavamo i predlažu nam tip ishrane nalik na Atkinsonovu dijetu, dok nas drugi savetuju da slobodno unosimo ugljene hidrate, jer su korisni i, zapravo, neophodni za zdravlje organizma. Oba mišljenja argumentovana su na prvi pogled ubedljivim objašnjenjima.
PROČITAJTE I… Kako da smanjite rizik od dijabetesa
Ipak, nisu svi ugljeni hidrati isti po svojoj prirodi i strukturi. Današnji tempo života ne ostavlja nam mnogo vremena za duge nabavke i spremanja hrane, i svima su nam potrebna lako dostupna rešenja po pitanju ishrane i životnog stila koja zaista imaju pozitivno dejstvo. Stoga je i stav većine stručnjaka o ugljenim hidratima sledeći: oni svakako nisu štetni kako ih neki predstavljaju, ali samo ako jedete pravi tip ugljenih hidrata.
NE – prostim ugljenim hidratima
Znamo već svi da su rafinisani, prerađeni šećeri pogubni i po zdravlje i po izgled. Oni su zapravo ono što najviše ubrzava procese starenja u organizmu i štetno utiče na zdravlje. Unošenje prostih, rafinisanih šećera naglo podiže nivo šećera u krvi i podstiče stvaranje molekula koji ubrzavaju procese starenja jer dovode do očvršćavanja i deformacije proteina, među kojima je i kolagen. Ovaj proces stvara ogromnu štetu svim unutrašnjim organima, slabi im funkciju i čak dovodi i do njihovog potpunog otkazivanja. Zbog kolagena koji pod uticajem ovih molekula postaje krut, lomi se i propada, naša koža postaje suva i izborana. Zato se prosti, rafinisani ugljeni hidrati, kao što je šećer, moraju izbegavati. Za razliku od njih, složeni ugljeni hidrati koji se prirodno nalaze u biljnoj, neprerađenoj hrani, imaju ogromu korist za organizam, pogotovo što dolaze zajedno s fitohemijskim jedinjenjima (vitamini i minerali) koji su vrlo zdravi.
Upoznajte otporni skrob
U ovom tekstu upoznaćete se s čudesnom grupom ugljenih hidrata koji nam daju mnogo više od energije. Nazivaju se otpornim skrobom i trenutno su predmet mnogih naučnih istraživanja, jer su primećeni izuzetno pozitivni efekti koje imaju na zdravlje našeg organizma. Kao što mu ime govori, otporni skrob se ne vari u tankom crevu, nego, slično vlaknima, prelazi u debelo crevo gde ga prerađuju dobre crevne bakterije i razlažu na molekule koji doprinose stabilnom nivou šećera u krvi i bogatoj crevnoj flori. Jedno od mnogih korisnih svojstava otpornog skroba jeste ta da funkcioniše slično kao prebiotik – namirnica koje predstavlja hranu dobrih bakterija u crevima.
Odličan za mikrobiom
A šta je to mikrobiom, zapitaćete se. Reč je o zajednici mikroorganizama koji nastanjuju naša creva i koji su povezani sa svim aspektima našeg zdravlja. Koliko je on značajan najslikovitije se može predstaviti činjenicom da naš organizam sačinjava višestruko veći broj ćelija različitih mikroorganizama – nego naših sopstvenih ćelija.
Ako je mikrobiom zdrav, odnosno kad dobrih bakterija u crevima ima mnogo više nego loših, naše telo lakše proizvodi vitamine, reguliše hormone, izbacuje toksine i stvara lekovita jedinjenja kojima se održava i jača zdravlje creva, a samim tim pozitivno utiče na zdravlje, psihu i emocionalno stanje organizma.
Kad je odnos dobrih i loših bakterija uravnotežen, postiže se i optimalna proizvodnja kratkolančanih masnih kiselina, koja predstavljaju najzdravije gorivo za ćelije debelog creva. Jedna od njih, butirat, preventivno deluje na pojavu kancerogenih oboljenja, ubrzava metabolizam i leči upalne procese. Jačajući crevnu floru, ova masna kiselina umanjuje rizik od stvaranja alergija na hranu, pojavu autoimunih bolesti, hroničnih upalnih stanja i gojaznosti.
PROČITAJTE I…. Mleko smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2
Neravnoteža između dobrih i loših bakterija u crevima (poznata i pod nazivom disbioza) direktno se povezuje s gojaznošću, srčanim oboljenjima, autoimunim bolestima, dijabetesom, upalnim procesima u crevima i mnogim oblicima kancera. Pored toga, imajući u vidu direktnu vezu creva s mozgom, jer se u njima proizvode neurotransmiteri, uključujući serotonin, disbalans između dobrih i loših crevnih bakterija utiče na emocionalne i kognitivne poremećaje, među koje spadaju i anksioznost, autizam i depresija.
POUZDAN SAVEZNIK PROTIV DIJABETESA TIPA 2
S obzirom na to da otporni skrob ubrzava metabolizam, stabilizuje nivo šećera u krvi i poboljšava crevnu floru, preventivno deluje na gojenje i dalje napredovanje dijabetesa tip 2. U prilog tome govore i činjenice da pospešuje osetljivost na insulin i sprečava nagli skok šećera u krvi posle obroka. Rezultati jednog istraživanja pokazali su da je samo 15 do 30 grama krompirovog skroba dnevno bilo dovoljno da se kod ispitanika (gojazni odrasli muškarci) primeti gubitak masnih naslaga i pojačana osetljivost na insulin. Rezultati upućuju i na značajan doprinos otpornog skroba zdravlju kardiovaskularnih organa, jer doprinosi zdravijem nivou masti u krvi (triglicerida i holesterola), a utiče na smanjenje viška telesnih masti.
VIŠE SAVETA NAĆI ĆETE U NOVOM BROJU MAGAZINA DIJABETES!
PRATITE NAS I NA FACEBOOKU: https://www.facebook.com/Magazin-Dijabetes
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
