Verovatno ste već čuli da težinu određuje odnos unetih i potrošenih kalorija. Ako jedete više nego što potrošite vežbanjem ili drugim aktivnostima, ugojićete se, je li tako? Ipak, nije sve tako jednostavno…
Zašto ne možete da izgubite višak kilograma?
Istraživanja pokazuju da postoji barem pet slabo poznatih faktora koji igraju značajnu ulogu u kontrolisanju telesne težine. Naravno, zdrava i uravnotežena ishrana i fizička aktivnost doprinose boljem zdravlju i stabilnijem nivou glukoze u krvi, ali ponekad nisu dovoljne da se višak kilograma izgubi.
To je veoma važno znati i zapamtiti, jer medicinski izveštaji jasno pokazuju da pojačan osećaj krivice kod ljudi s dijabetesom direktno utiče na povišen nivo glukoze u krvi i lošiju kontrolu dijabetesa. S druge strane, pozitivan stav, poput praštanja sebi, samopoštovanja i vere u sebe, umnogome doprinose lakšem i uspešnijem ozdravljenju.
Koji, dakle, faktori znatno utiču na težinu – i kako možemo uticati na njih?
CREVNA MIKROFLORA
Bakterije u crevima utiču na način na koji prerađujemo hranu. Žurnal Scientific American navodi da „od crevnih bakterija zavisi skladištenje masti, regulisanje nivoa glukoze u krvi i reagovanje na lučenje hormona gladi i sitosti. Nepovoljna kombinacija mikroba doprinosi gojaznosti i povećanom riziku od dijabetesa još od rođenja.“
Ustanovljeno je da vitki ljudi imaju bogatiju i raznovrsniju crevnu mikrofloru nego oni gojazni. Naročito važnu ulogu u tome ima razdeo bakterija bakteroidete, koje razlažu biljni skrob i vlakna. Osobe u čijim je crevima veća raznovrsnost ovih bakterija – mogu jesti više vlakana i pretvoriti to u energiju za vitalne funkcije. Bez dovoljnog broja ovih bakterija u crevima, telo odbija vlakna, to jest nema želju za njima, već za prerađenim ugljenim hidratima, poput šećera. Ljudi s povećanom željom za čokoladom imaju drugačiju crevnu mikrofloru od onih kojima čokolada ne predstavlja neodoljiv izazov.
Pored apetita, crevne bakterije regulišu i koliko će se unetih bakterija apsorbovati u organizmu, te koliko će se masti uskladištiti.
Foto: Guliver/Thinkstock
KAKO PROMENITI MIKROFLORU U CREVIMA?
Ishrana bogata vlaknima uglavnom ima za posledicu bolji bakteriološki sastav u crevima. Namirnice bogate vlaknima često se nazivaju prebiotičnom hranom, a u njih spadaju povrće, integralne žitarice, mahunarke, beli luk, crni luk i bobičasto voće bogato vlaknima. Naravno, drugi izvor vlakana jesu suplementi. Pri promeni ishrane s povećanim unosom vlakana, veoma je važno uzimati veće količine vode kako bi vlakna bila mekana i lako prolazila kroz creva. Zdrave bakterije možemo uneti direktno iz „probiotične“ hrane – poput jogurta, rasola, kimčija, turšije, crne čokolade, tempeha, nato hleba i onog od prirodno fermentisanog testa – ili iz suplemenata probiotika.
PROČITAJTE I… Koja je dijeta najbolja za vas?
METABOLIZAM
Pod potrošnjom kalorija obično se podrazumeva telesna aktivnost, iako vežbanjem i kretanjem potrošimo tek oko trećine unetih kalorija. Između 60% i 75% energije troši se na tzv. bazalni metabolizam, što je energija koju telo koristi za održavanje telesne temperature, dotok krvi u organe, disanje, borbu s infekcijama, stvaranje novih ćelija, razmišljanje i još hiljade drugih funkcija kojih nismo ni svesni.
Stopa bazalnog metabolizma različita je kod svakoga. Među glavnim faktorima koji na nju utiču jesu težina, visina i mišićna masa. Što je više mišićne mase, metabolizam je brži, što objašnjava zašto se u starosti, kad ona slabi, i pri nedovoljnoj fizičkoj aktivnosti, ljudi lakše goje.
Što je stopa bazalnog metabolizma niža, manje nam je hrane potrebno. Da li se na metabolizam može uticati?
KAKO PROMENITI METABOLIČKI RITAM
Za podizanje metaboličkog ritma potrebno je dosta truda. Fizička aktivnost znatno pomaže. Intenzivni i kratki kardiotreninzi pojačavaju lučenje hormona rasta i adrenalina, što doprinosi bržem metabolizmu.
Ishranom se takođe može ubrzati metabolizam. Niži nivo insulina i viša stopa metaboličkog ritma postižu se manjim unosom ugljenih hidrata, naročito šećera i skroba. Povećan unos proteina doprinosi jačanju i povećavanju mišićne mase, što takođe utiče na brži metabolizam. Kvalitetan i dovoljno dug noćni san podiže nivo hormona rasta, a snižava nivo kortizola.
Određene namirniceu brzavaju metabolizam. Među njima su kafa i čaj, biljka ženšen i kapsaicin, aktivni sastojak ljutih papričica. Ukoliko su vam ljute papričice neprijatne za jelo, možete uzimati suplemente kapsaicina.
VIŠE SAVETA NAĆI ĆETE U NOVOM BROJU MAGAZINA DIJABETES!
PRATITE NAS I NA FACEBOOKU: https://www.facebook.com/Magazin-Dijabetes
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
