Kako se prepoznaju prvi simptomi komplikacija dijabetesa? Internista-endokrinolog reći će da je to vrlo teško, ali će savetovati da se prijavi svaka, pa i najmanja promena, nakon čega će uslediti detaljne analize koje će pokazati o čemu je reč
Prof. dr Edita Stokić, endokrinolog
Dijabetes ne dozvoljava opuštanje i nemar – napreduje sporo, ali bez zaustavljanja, oštećujući bukvalno svaki deo tela i izazivajući brojne i teške komplikacije, koje, nažalost, u početnim fazama ne daju gotovo nikakve simptome. Neprijatelj se, dakle, mora shvatiti vrlo ozbiljno, jer je podmukao i udara sa svih strana – no, praksa pokazuje da se i te kako može obuzdati, a jedini uslov jeste pažljivo praćenje njegovog kretanja. Za početak, oboleli od dijabetesa u svakom trenutku mora da bude svestan potencijalne opasnosti i da blagovremeno reaguje i na najslabije signale, što, naravno, ne znači da treba živeti u stalnom grču. Najvažnija stavka u borbi protiv bolesti jeste dobra regulacija glikemije: ispunjavanje tog uslova umnogome smanjuje rizik od pojave komplikacija koje nastaju upravo zbog razornog delovanja glukoze na različita tkiva.
Visok nivo šećera oštećuje, pre svega, krvne sudove, najpre sitne, potom i one krupnije, uzrokujući propadanje očnog dna i bubrežnih ćelija, kao i vaskularne poremećaje – aterosklerozu, koja je glavni faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja. Na udaru su i nervi, čije je oštećenje takođe posledica problema s krvnim sudovima, a izaziva pojavu takozvanog dijabetičkog stopala, probleme s varenjem, neretko i erektilnu disfunkciju.
Komplikacije dijabetesa mogu se znatno usporiti (čak i zaustaviti), a da bi se to postiglo, osim dobre regulacije glikemije, potrebna je redovna kontrola krvi i urina, kao i pažljivo praćenje sitnih, naizgled beznačajnih, znakova, kojima telo poručuje da se ”nešto dešava”. Važno je znati da su sve ove promene povezane: ako postoji oštećenje sitnih krvnih sudova, bolest je sigurno načela i one krupnije, ukoliko se dijagnostikuje retinopatija, logično je da se razvija i glomerulopatija – propadanje bubrežnih ćelija.
POREMEĆAJ SNA, MALAKSALOST, GUBITAK APETITA, LOŠA KONCENTRACIJA…
Ovo bi mogli da budu prvi simptomi dijabetičke nefropatije i zato su neophodne detaljnije analize, koje bi, doduše, trebalo sprovoditi vrlo redovno, nezavisno od bilo kakvih tegoba. Ukoliko se radi o bubrežnoj komplikaciji, pregled krvi i urina pokazaće povišen nivo proteina, što zahteva dijetu sa smanjenim unosom belančevina i kuhinjske soli, uz, naravno što optimalnije regulisanje glikemije. Uz analizu krvi, neophodna je i provera krvnog pritiska, čije povišene vrednosti utiču na pogoršanje stanja bubrega. Ako se reaguje na vreme i na pravi način, oštećenje glomerula može se znatno usporiti, što će sprečiti teške posledice u vidu zastoja funkcije ovih organa. Trebalo bi, takođe, znati da nefropatija nije obavezan pratilac dijabetesa i da se javlja kod otprilike polovine pacijenata, a nauka još nije ustanovila zbog čega je to tako, mada se pretpostavlja da je reč o urođenim ili naslednim faktorima.
Kako nastaje nefropatija?
Tkivo bubrega sastoji se od miliona sitnih krvnih sudova – glomerula, koji deluju kao filteri, a zadatak im je da uklanjaju otpadne materije, produkte metabolizma iz krvi. Visok nivo glukoze uzrokuje pojačan rad glomerula, koji moraju da čiste sve veću količinu krvi, a s vremenom počinju da slabe i propadaju, zbog čega u urin dospevaju i korisni proteini – albumini. Mikroskopska zastupljenost belančevina u mokraći (mikoalbuminurija) jedna je od osnovnih indikacija patoloških promena na bubrezima, ali – pošto je ovaj proces prilično spor, simptomi se u početku teško prepoznaju.
